O srcu i razumu

Neki je Europljanin zalutao u pustinji Sahari. Izgladnio je i ožednio. Zadnjim se silama vukao u nadi da će pronaći oazu i tako spasiti život. Kada je već izgubio svaku nadu, odjednom mu se pred očima pokaže zelena oaza.

Sav sretan poče trčati prema njoj, a onda se zaustavi govoreći sam sebi: ”Ne, ne smijem se dati prevariti. To je fatamorgana. Moje oči vide i ono što ne postoji, jer čitavo moje biće čezne za oazom. Nije to oaza.. Moram biti razuman…”
I opet pođe dalje vukući se kroz pijesak. Odjednom ugleda pred sobom datulje na kojima su visjeli plodovi. Upravo htjede da ih ubere kadli se opet prisjeti: ”Ne, nisu to datulje. To je fatamorgana. Ne smijem se dati prevariti…” Nekoliko koraka dalje pred očima mu se ukaže izvor vode. I kad se htio nagnuti da se napije, njegov ga trijezni europski razum upozori: ”To je samo fatamorgana, nema tu izvora. Moram umrijeti od gladi, žeđi i vrućine..”

Nekoliko sati iza toga ušla su u oazu dva beduina. Začudiše se kad ugledaju mrtvog Evropljanina. Jedan od njih reče: ”Gle neobična čovjeka… Tu pored izvora i datulja, u hladu maslina umro je od gladi i od žeđi.” A drugi mu objasni: ”Poznavao sam mnogo takvih europskih ljudi. Njihov razum im ne da da povjeruju u ono što vide srcem i očima.

Izvor: http://hooponoponotehnika.com/2012/12/25/o-srcu-i-razumu/