Čmičak, ječmenac…. kako god ga nazivali vrlo je neugodan.Vukla sam, naime, čmičak nekoliko meseci. I ja sam dobila mast i uputstvo da tri puta dnevno na kapak stavljam kuvano jaje, toplo, zatim sam prešla na kapi tobradeks, koje sam koristila čim bi se ispostavilo da nema vajde od sve te terapije. Dakle, mnogo više od 21 dana, posle čega se ne preporučuju jer izazivaju kataraktu.
Na jednoj od kontrola, našalila sam se, sada već pred drugom doktorkom, prijateljicom – aman, prokokodakaću od onih silnih kuvanih jaja, žao mi da ih bacam. Doktorka je nastavila da se smeje još više nego ja- niko mi nije rekao da jedno isto jaje može da se koristi sve vreme, tako što se svaki put iznova zagreje. I da je preporučljivo stavljati ga što toplije i što češće i što duže na oko.
Za moj čmičak je, ipak, bilo kasno. Ne samo što sam morala na operaciju, nego je pre nje doktorka rekla sestri, au, moraćemo ONO- što je podrazumevalo, osim uobičajenih kapi za anesteziju, ubrizgavanje njekcije u oko. Gde baš, ne znam, ali znam da je jaaaako, jako bolelo. Kasnije čupanje tog zacementiranog sadržaja iz kapka nisam osetila kao bol, ali sam ga i te kako osetila. Kući sam se vratila uvezanog oka i pola glave…
Posle izvesnog vremena čmičak se opet pojavio – nije odstranjen sav sadržaj, valjda.
E, onda sam već znala – par dana sam non-stop držala toplo jaje na oku. Najpre, dok je još vrelo, uvijala sam ga u krpu ili salvetu, a kako je postajalo toplije, njih sam sklanjala i samo jaje držala na oku.
Sav preostali sadržaj iscureo je bez problema.
Naravno, kako je i pisalo, kada je preterana upotreba tobradeksa u pitanju, dobila sam kataraktu na tom oku. kažu da još nije za operaciju, ali je ona ipak izvesna.
I tako, da ponovim – ako vam se pojavi čmičak, konjuktivit, bilo kakvo crvenilo u ili na oku, peckanje i slično, ništa vas ne košta – skuvajte jedno jaje i držite ga na oku sve dok nestanu simptomi ili se ne pojavi beličasto-žićkasto zrnce koje mora da procuri. Naravno, uz obaveznu posetu lekaru.
