Pablo Neruda: Zabranjeno je

Neftali Rikardo Rejes, čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, nastupao je pred svetom svojim literarnim pseudonim Pablo Neruda. Kasnije je pseudonim prihvatio i kao lično ime, a preuzeo od imena češkog pesnika i pisca Jana Nerude.

Pablo Neruda je u život zakoračio iz velike porodične tragedije. Naime, njegova majka je preminula od tuberkuloze svega mesec dana pošto ga je rodila. Počeo je da piše veoma rano i već u gimnazijskim danima objavio svoje prve radove. Španski građanski rat i smrt prijatelja Federika Garsije Lorke su ga promenili zauvek. Jedno vreme je čak živeo u izgnanstvu, širom Evrope, zbog svojie revolucionarne prošlosti. Umro je u Čileu, pod misterioznim okolnostima.

Neruda je za života postao i danas se smatra pesnikom naroda. „Svima je njegova poezija bliska, bilo da je u pitanju romantični Čileanac ili borbeni Čileanac. Neruda je predstavnik svih nas, ne samo radnika. On predstavlja studente, domaćice, direktore, koje privlači poezija“ kaže jedan radnik na građevini u dokumentarnom filmu o možda najvećem pesniku Latinske Amerike.

Autentičnost njegovih pesama je u tome, što je on svoj život pretočio u poeziju. „Život pesnika se mora oslikavati u njegovoj poeziji. To je zakon umetnosti i zakon života.“

Ono što je Neruda naučio u svom životu pretočio je u pesmu ’Zabranjeno je’, koja nas podseća da često zaboravljamo na vrednost sitnica, na trenutke koji su nam u jednom periodu života bili od ključne važnosti, na ljubav, na prijateljstvo, na vlastitu važnost... Ovom nam kratkom pesmom Pablo Neruda “zabranjuje“ da propustimo vlastiti život…

 

Zabranjeno je – Pablo Neruda

Zabranjeno je plakati a da se nešto ne nauči.

Probuditi se, a ne znati šta sa sobom.

Plašiti se svojih sopstvenih uspomena.

Zabranjeno je ne smejati se problemima i

ne boriti se za ono što želiš.

Odustati od svega zbog straha da ostvariš svoje snove.

Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje.

I ne pokušati razumeti sve što ste zajedno proživeli.

I zvati ih samo onda kad su neophodni.

Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima i

pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo.

I izigravati klovna da bi te pamtili, a zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.

Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog.

Biti uplašen od života i od onoga čime te život obavezuje.

I ne živeti svaki dan, do poslednjeg daha.

Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti i

da zaboraviš njegov osmeh i oči.

A sve samo zato što je on izabrao drugačiji put od tvog,

zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost i zameniti je njegovom sadašnjošću.

Zabranjeno je ne pokušavati razumeti druge.

Misliti da je njihov život vredniji od tvog.

Ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.

Zabranjeno je ne stvarati sopstvenu priču i

nemati trenutak za one kojima si potreban.

Ne razumeti da je život ono što daje, a takođe i ono što uzima.

Zabranjeno je ne tražiti sreću.

Ne živeti život s pozitivnim stavom i

ne smatrati da uvek možemo biti bolji.

Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe ovaj svet ne bi bio isti.