Kako krenuti naprijed kad mislimo da je kraj

To su oni trenuci kada nas život baci na kolena, kada mislimo da je kraj, a u stvari iza svega toga se krije prava suština i dublji smisao života, koji nas može pokrenuti da dođemo do mnogo boljih stvari u životu.

Kada dođete do kraja kanapa, vežite u čvor i držite se. ~ Franklin Roosevelt

Sa 17 godina, bejzbol je bio sve u mom životu. Bio sam na vrhu letnjeg kupa najboljih bejzbol timova, konstantno sam trenirao i vežbao, i sanjao da ću biti starter za ekipu srednje škole. Kao junior, bio sam u ekipi, ali nisam uopšte igrao, pa sam svu svoju nadu i snove polagao u svojoj seniorskoj godini. Kada sam konkurisao za koledž, bio sam jedan od istaknutih igrača i dobijao sam puno poziva od raznih koledža koji su želeli da igram za njih. Dolazili su skauti i govorili kako sam neverovatan igrač.

U poslednjoj godini škole, bio sam jako dobar na probama. U prijateljskim utakmicama protiv drugih timova, bio sam jedan od retkih igrača u našem timu koji je konstantno dobro igrao. Bio sam jedan od najboljih igrača u ligi, pred odlazak na koledž.

NEOČEKIVANE VESTI U SVLAČIONICI

U autobusu nakon poslednjeg probnog meča protiv drugog tima, bio sam na sedmom nebu. Imao sam dobru utakmicu i dokazao sam se svima. Godine napornog rada i žrtvovanja su me konačno doveli do ostvarenja snova. Trener je izvadio listu i pročitao imena igrača koji su činili tim u predstojećoj sezoni. Moje ime nije bilo na listi. Ispao sam iz tima.
Bio sam uništen, razoren. Na povratku kući, sve o čemu sam mislio je, da sam niko i ništa, i da sam bezvredan. Te strašne misli su se stalno ponavljale u mojoj glavi kao pokvarena ploča. Svo moje samopoštovanje je bilo vezano za uspeh u ovom timu.

MRAČNA NOĆ U MOJOJ DUŠI

Kada sam došao kod kuće moji roditelji su mi pokazali podršku i ljubav, ali ja sam ih odgurnuo od sebe, jer sam bio jako uznemiren. Izolovao sam sebe, strašne misli su prolazile kroz moj um. Mislio sam da sam ništa. Da je moj život gotov. Da neću moći da izađem u svet i pokažem svoje lice ponovo. Sve moje godine napornog rada su bile uzaludne. Sa svim
mojim samopoštovanjem kojeg više nema, nestalim snovima i sramote do maksimalnih granica, bio sam spreman da oduzmem sebi život. Bio sam spreman da se ubijem.

Da li ste ikada bili toliko usredsređeni na nešto, da skroz izgubite sebe u tome?

To je tačno ono što sam ja iskusio, i zbog toga što je istrgnuto iz mene tako neočekivano, ja zaista više nisam želeo da živim.

Ta godina je ispala kao najgora godina u mom životu, iako su mi svi pričali da će biti najbolja. Srećni završeci koje gledamo u filmovima ne postoje uvek u stvarnosti. Vremenom, čini se kao da je moj život postao noćna mora iz koje nisam mogao da pobegnem.

Otišao sam do garaže, zgrabio konopac i razmišljao o tome kako sebi da okončam život. Ali, pre nego što sam krenuo to da uradim, poslednja iskra nade došla je do mene i šapnula mi: ”Pusti konopac dole, idi u svoju sobu i prespavaj. Preživećeš ovo.” Na sreću, poslušao sam svoju intuiciju koja mi je došla.

KADA MISLIMO DA JE KRAJ

Svi imamo neke stvari do kojih nam je stalo, ponekad do nerazumne i nezdrave mere. Dok naše pojedinačne situacije i okolnosti su znatno drugačije, osećanja su ono što nas povezuju i ona su univerzalna. Osećaj ogromog gubitka je isti.
Kada vam stvari do kojih vam je stalo budu oduzete zbog razloga koji su van vaše kontrole, ne treba da idete u krajnosti kao što sam ja.

Kroz razgovore sa stotinama ljudi tokom putovanja širom sveta, obimnog istraživanja i moje transformacije tokom poslednjih sedam godina od nekoga ko je bukvalno bio na ivici samoubistva, ja sam došao do spoznaje kako da prevaziđete svoje mračne noći, te trenutke kada se osećate kao da vam je život gotov.

Udahnite polako jednom, na trenutak – bukvalno.

Otpustite milion stvari koje vučete iz svoje prošlosti, koje vas uznemiravaju, i milijardu stvari iz vaše budućnosti koje vas čine nervoznim, pojednostavite život na jedan trenutak, ovaj trenutak. Neposredno, pre nego što sam hteo sebi da okončam život, koristio sam pojedinačne uzdisaje kako bi me odvratili od mržnje prema sebi.

Imajte to na umu.

Tendencija ljudskog uma je da zumira situacije i izgubi perspektivu, posebno kada su srce i duša uključeni u ishod. Mi živimo u velikom svetu sa širokom lepozom mogućnosti, čak iako to tako ne izgleda u tom trenutku, vaši najbolji dani su ispred vas, vaš život nije uništen.

Umesto da pokušavate da mislite pozitivno, stavite se u neutralnu poziciju.

Kada ste jako depresivni, na samom dnu, bez nade – poslednja stvar koju želite je da budete previše pozitivni. Umesto da se borite sa vašim mislima, izaberite da budete posmatrači vaših misli.

Shvatiti šta vam se desilo ne predstavlja odraz vaše vrednosti.

Vaše samopoštovanje je beskonačno, i nije zavisno od spoljnih okolnosti, kao što je uspeh u sportu ili na poslu, niti zavisi od toga šta drugi ljudi misle o vama.

Znajte da ste voljeni.

Znam da to neće izgledati tako, i apsolutno razumem osećaj sramote da ne možete da pričate o tome kroz šta prolazite, ali čak i kada se osećate najviše izolovano, ja vam obećavam da postoje ljudi koji će vas i dalje voleti puno.

Ne zaboravite da postoji skrivena prilika u svakom neuspehu.

Kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore. Možete koristi taj zastoj u svoju korist, a kriza je prilika za proboj.

Shvatite da situacija služi svrsi.

Ova neočekivana i nepravedna situacija kroz koju prolazite (ili ste već prošli) je baš ta situacija koju život želi da iskusite da bi vas doveo do sledećeg nivoa. Sa mojih 17 godina, moj najveći san da budem starter u srednjoj školi u bejzbol timu, se razbio u delove, nisam ni pomislio, iz moje ograničene perspektive, da život može biti bolji, ali JESTE.

Istina je da možete da se nosite sa svakim izazovom koji vam život stavi u ruke.

Privremeni osećaj da se nalazite na dnu će otići kada shvatite koliko ste značajni, jer imate svrhu i možete pomoći drugima.

ZAŠTO MI TO NIKO NIJE REKAO?

Nikada neću razumeti, dok god sam živ, zašto mi nijedna osoba nije rekla da moje samopoštovanje ne zavisi od nekog tamo glupog tima. Ljudi sa kojima sam išao u srednju školu su ispranih mozgova kao što sam i ja bio, kada je u pitanju shvatanje šta je zaista važno u životu.

Ali znate šta? Ja ne mogu da kontrolišem te ljude, i ja im želim svako dobro. Ja mogu da kontrolišem, u ovom trenutku, iskustva i lekcije koje delim sa celim svetom. I ja sam ovde, da vam kažem, da uvek postoji rešenje i izlaz, čak i kada mislite da su sve moguće opcije i rešenja iscrpljeni.

Bez obzira koliko loše se osećate sada, proćićete kroz vašu situaciju i na kraju ćete je preokrenuti u svoju korist. Uradićete neverovatne stvari u životu.

Vidimo se na vrhu planine.

Original: tinybuddha.com