Pričate s biljakama, životinjama i stvarima? Ne brinite, niste jedini, a niti ludi Reviewed by admin on .   I ne samo to, naučnici ih smatraju veoma inteligentnima, ma koliko možda nekom čudno izgledalo kad ugleda odraslog čoveka da „razgovara“ s automobilom ili dif   I ne samo to, naučnici ih smatraju veoma inteligentnima, ma koliko možda nekom čudno izgledalo kad ugleda odraslog čoveka da „razgovara“ s automobilom ili dif Rating: 0

Pričate s biljakama, životinjama i stvarima? Ne brinite, niste jedini, a niti ludi

 Slikovni rezultat za talk to plants
I ne samo to, naučnici ih smatraju veoma inteligentnima, ma koliko možda nekom čudno izgledalo kad ugleda odraslog čoveka da „razgovara“ s automobilom ili difenbahijom.

Koliko puta ste se obratili svojoj omiljenoj sobnoj biljci rečima: „Nešto si se snuždila, šta ti je?“ Ili svom automobilu kad počne da „štuca“ molbom: „Pa nemoj to sad da mi radiš“. A tek o ljubimcima da ne govorimo. S njima se najslađe „ispričamo“, na razne teme.




Ipak, uvek ima onih ljudi koji će nas nazvati ludima ako nas zateknu kako „razgovaramo“ s biljkom, psom, mačkom, ili kompjuterom. Nauka se zato pozabavila ovim fenomenom i potvrdila da ako to činimo svakako nismo ludi, što će možda mnogima biti radosna i olakšavajuća vest.

Takođe, nauka je ponudila i veoma racionalno i razumljivo objašnjenje zašto to činimo.

Kada vidimo decu da razgovaraju s plišanim ili drugim igračkama, to nam je veoma slatko, ali kada to čine odrasli, mnogi se uplaše da nešto nije u redu. Kad razgovaramo s neživim objektima, ili živim bićima koja nemaju sposobnost govora mi im zapravo pripisujemo ljudske osobine i ova pojava naziva se antropomorfizam. Ovu detinju naviku vremenom prevaziđemo, pa nam društvene norme i sazrevanje „brane“ ovakav oblik ponašanja.

Svaki razgovor s predmetom, biljkom ili životinjom nakon puberteta doživljava se kao nezrelost, luckastost ili – ludost. Međutim, naučnici kažu da je tendencija ka antropomorfizmu zapravo pokazatelj inteligencije, a ne nedostatka (zdrave) pameti.

  • Ovu praksu koriste samo ljudi i to ih zapravo čini umno superiornima u odnosu na druga živa bića – objašnjavaju bihejvioristi univerziteta u Čikagu. – Iako toga često nismo svesni, mi neprekidno predmetima i događajima pripisujemo ljudske osobine. Na primer: Berza se oporavlja, mačka je drska, automobil pitamo zašto neće da upali… Sve su to pokazatelji da je naš mozak veoma aktivan i razvijen, da posedujemo „inteligentnu spoznaju sveta oko nas“ – navode istraživači.

Veoma česta je i navika ljudi da predmetima koje vole ili od kojih zavise daju ljudska imena. Tako su vitezovi davali imena svojim mačevima, moreplovci oduvek (pa i dan danas) svojim brodovima daju imena (najčešće ženska) i sve to zato što se na taj predmet oslanjaju, na njega računaju, vole ga ili im je veran životni „saputnik“.

  • Postoje tri glavna razloga zašto se služimo antropomorfizmom. Prvi je što nam deluje da predmeti imaju lica, drugi je što želimo da se s njima sprijateljimo i treći – zato što se često nepredvidivo „ponašaju“. Upravo iz tih razloga obraćamo im se ili im pripisujemo ljudske osobine u naporu da ih razumemo, shvatimo i to je zapravo odlika inteligencije – objašnjavaju čikaški naučnici.

Oni su naveli i da ćemo vrlo retko ljudske osobine pripisivati predmetima koje ne volimo i uglavnom su to stvari koje su nam veoma drage. Takođe, naš mozak programiran je da prepoznaje lica kako bismo razlikovali prijatelje od neprijatelja ili opasnog predatora. Zato se svaki put „upecamo“ na predmete koji imaju oči na primer (jastuk, lopta…) i gotovo uvek su nam veoma simpatični i deluju nam „ljudski“.

U studiji sprovedenoj 2011. godine ispitanicima su ponuđene fotografije mladunčadi i odraslih životinja s pitanjem koju bi radije upoznali i šta bi uradili ukoliko bi naišli na njih u prirodi. Ispitanici su većinom odgovorili da bi radije voleli da naiđu na bebe životinja, da im daju ime, pričaju s njima i obraćali su im se preko fotografija dodeljujući im muška ili ženska imena.

Upravo zbog sposobnosti i tendencije da se služimo antropomorfizmom, u stanju smo da opišemo kompleksne karaktere i stanja naših ljubimaca, biljaka, automobila, instrumenata (muzičari su za njih posebno vezani)… Zbog toga mislimo da ćemo uvrediti ili povrediti omiljenu plišanu igračku ako je bacimo s kreveta – bez obzira koliko godina imamo.

Takođe, naučnici napominju da što smo usamljeniji, to će tendencija da predmetima, biljkama i životinjama dajemo ljudske osobine biti jača i učestalija. Setite se samo Vilsona, lopte najboljeg prijatelja  Toma Henksa u filmu Izgnanik (Cast away).

  • Mehanizme koje koristimo kako bi razumeli na koji način se ponašaju i funkcionišu predmeti, životinje i biljke jednak je onom na osnovu kog procenjujemo druge ljude i njihove namere. Nema tu bitne razlike – ističu američki naučnici.

Naučnici čvsrto veruju da je ova naša navika snažno povezana sa stepenom socijalne intelgencije.  I zato ne brinite, bez bojazni ćaskajte sa svim stvarima, životinjama i biljkama koje vas okružuju.

Izvor







Leave a Comment

%d bloggers like this: