NE PLAŠITE SE DIJAGNOZE – Tako imate mnogo više šanse za ozdravljenje Reviewed by admin on . . Dijagnoza kancera tj. raka je sve češća, a reakcije i na samu pomisao moguće dijagnoze kod mnogih stvara ne samo strah, već i paniku. To je upravo ono što je . Dijagnoza kancera tj. raka je sve češća, a reakcije i na samu pomisao moguće dijagnoze kod mnogih stvara ne samo strah, već i paniku. To je upravo ono što je Rating: 0

NE PLAŠITE SE DIJAGNOZE – Tako imate mnogo više šanse za ozdravljenje

Slikovni rezultat za zdrava žena.


Dijagnoza kancera tj. raka je sve češća, a reakcije i na samu pomisao moguće dijagnoze kod mnogih stvara ne samo strah, već i paniku. To je upravo ono što je potrebno rešiti što pre iz više razloga. Međutim, mnogo je lakše ovako nešto reći nego učiniti. Na svu sreću, ima veoma efikasnih načina da se danas reše i naši emocionalni doživljaji.

Zašto je strah neprijatelj broj jedan

  1. Do sada je zabeleženo više slučajeva pogrešne dijagnoze. Da ne ulazimo u razloge pogrešne dijagnoze, jer su različiti, nego u posledice takve greške za neke kojima se to desilo. U zavisnosti od ličnog doživljaja takve dijagnoze zavise i posledice. Zabeleženi su slučajevi da su pojedinci umrli nekoliko meseci nakon takve greške, a autopsijom je ustanovljeno da raka nije ni bilo. Umrli su od straha i posledica iscrpljenosti zbog straha. Drugog objašnjenja nije bilo.
  2. Novija istraživanja su takođe pokazala da strahovi dovode do biohemijskih promena u organizmu koje pogoduju daljem širenju kancera. Tumačenja i ovde ima različitih. Neka istraživanja ukazuju da kortizol koji se luči u stanju straha utiče na širenje metastaza. Neka druga istraživanja ukazuju na mogućnost aktiviranja bioloških programa koje se manifestuje kao metastaza. Na primer, ukoliko dijagnozu neko doživi kao smrtnu prestrašenost, moguće je da se pokrene program u plućima u vidu alveolarnog kancera pluća, što uzrokuje dodatnu dijagnozu.
  3. Strahovi kao i mnoge druge intenzivne emocije nas dvostruko uskraćuju, tj. odseca se naša logika i analitika, a odseca se i intuicija. Ostajemo bez dve osnovne fukcije koje su nam vodilja u ovako kritičnim momentima za donošenje bilo koje odluke.

Svi znamo da studenti na ispitu ponekad zabolokiraju od treme, tj. straha. Isto to se dešava i kod straha od dijagnoze kojoj je naš um pridodao značenje moguće fatalnosti, tj. smrtnog ishoda. U takvoj situaciji naš um nije u stanju donošenja najboljih odluka za naše biće.

Koliko je to tačno pokazalo je i istraživanje koje sam sprovela pre dve godine na Novom Zelandu, gde redovno držim ritrit za obolele od raka, one koji su u remisiji i njihovu podršku, pod nazivom „Imam kancer, pa šta? Biram Život!“ Tokom istraživanja, 50 ispitanika sa dijagnozom raka je popunjavalo upitnik u kom je bilo moguće obeležiti više od jednog odgovora. Na prvo pitanje, šta misle da je najveći doprinosioc njihovom stanju i ovakvoj dijagnozi, 65% ispitanika je reklo stres, 35% ishrana, 18% mentalni stav, 42% drugi faktori. Na jedno od poslednjih pitanja koje je glasilo, šta je to što veruju da bi im u ovom momentu najviše doprinelo njihovom oporavku, 40% je odgovorilo rad na emocijama, 39% promena mentalnog stava, 42% promena ishrane, 71% veštine nošenja sa stanjem u kom su. Zaključak – iako je ubedljivo najveći doprinosioc dijagnozi stres, akcenat ne bi bio na rešavanju stresa, tj. emocija u pozadini stresa, već prvenstveno na promeni ishrane, mentalnog stava i najviše savladavanje veština nošenja sa situacijom u kojoj su.

Očigledno je da strahovi, tj. doživljaj tog stanja ne dozvoljava donošenju zdravorazumske odluke i rešavanju korena stresa, koji je najveći doprinosioc njihovom stanju. To ne zanači da nema razloga za korekcijom ishrane, nego ukazuje na ono što se u praksi dešava. Ljudi su mnogo skloniji da menjaju ishranu nego da rade na sebi i onom što ih je najvećim procentom dovelo do stanja u kom su. Mentalni stav se može promeniti jedino ako rešimo emocije, bez toga nema ni promene mentalnog stava. Veštine nošenja sa situacijom su bitne, ali ne doprinose rešavanju korena problema koji imaju. Očigledno je da sa strahovima nema ispravnog razmišljanja i postavljanja prioriteta kada se pravi plan podrške organizmu koji bi pomogao aktivaciji samoisceljenju.

U radu sa nekim ko je dijagnostikovan, rad na strahovima je samo jedan od mnogih segmenata ali ekstremno bitan.

Transformacione radionice „Imam kancer. Biram život!“ su upravo namenjene rešavanju mnogih tema koje blokiraju procese samoisceljenja, bilo da se radi o dijagnostikovanom, nekom ko je već u remisiji ili je podrška nekom ko je oboleo. Ako ste u nekoj od tih kategorija, više informacija se nalazi na linku

Ove jeseni program „Biram život!“ se održava u Beogradu od 11-13.11. 2016.

Program je izvod najznačajnijih delova ritrita koji Jasmina Kovačev redovno drži na Novom Zelandu

Program vodi Jasmina Kovačev, Master trener META-Zdravlja, Master trener EFTa, višestruki praktičar…

Autorka je knjige „Preobrazite svoje slabosti u snagu” i kreator serije edukacija „Okrugla Duga“, kreator programa “Biram život”, osnivač Studija za Vrhunska dostignuća. Više o edukacijama studija na: www.TehnikaEmocionalneSlobode.com

Prijave na telefon (381) 63 1608 116 ili online







Leave a Comment

Koristimo kolačiće - Koristeći ovu stranicu ili zatvarajući ovo, slažete se s policom Kolačića
Prihvati Kolačiće
x
Koristimo kolačiće - Koristeći ovu stranicu ili zatvarajući ovo, slažete se s policom Kolačića
Prihvati Kolačiće
x