Hrana i ljekovi koji se ne slažu Reviewed by admin on . Već odavno nameravam da pišem o ovoj temi, ali eto nekako spontano došla je na red baš sada. Evo i razloga. Drugarica koja živi u Americi me je zamolila da obil Već odavno nameravam da pišem o ovoj temi, ali eto nekako spontano došla je na red baš sada. Evo i razloga. Drugarica koja živi u Americi me je zamolila da obil Rating: 0

Hrana i ljekovi koji se ne slažu

article_food

Već odavno nameravam da pišem o ovoj temi, ali eto nekako spontano došla je na red baš sada. Evo i razloga. Drugarica koja živi u Americi me je zamolila da obilazim njenu majku dok se devojka koja brine o njoj ne vrati sa odmora. Moj jutarnji i večernji odlazak kod nje, između ostalog, podrazumevao je i pripremu terapije. Trebalo je rasporediti lekove u kutijice na kojoj je bilo napisano vreme uzimanja leka – ujutro, 12h, 17 h, veče.

Po rasporedu dođe otprilike kao 3 obroka i dve užine. Ukupan broj tableta 11 komada, plus još neke prema potrebi. A to prema potrebi znači dve tablete za spavanje svako veče, i otprilike na svaka 2-3 dana nešto protiv bolova u kičmi. Znate ono kad se kaže puna šaka lekova, e ovo je baš to, u bukvalnom smislu. S obzirom na ovoliku količinu lekova pitala sam se da li je dobila i neke preporuke vezane za ishranu.

U smislu da li lekove treba uzimati pre ili posle jela, ima li neke interakcije između lekova i hrane. Naravno, preporuke su uobičajene, a vezane su za smanjeni unos masti zbog holesterola i ograničen unos soli zbog povišenog krvnog pritiska.

Ne znam da li ste ikada dobili koji savet ili preporuku u vezi ishrane dok ste bili pod nekom terapijom, ali čini mi se da se tome ne pridaje značaj. A trebalo bi, zato što proces apsorpcije i terapijsko dejstvo leka zavisi od hrane koju smo konzumirali. Hrana može uticati na apsorpciju leka, ali i lek može uticati na apsorpciju hrane i iskorišćavanje pojedinih vitamina i minerala. Osim toga, neki lekovi utiču na apetit u smislu njegovog smanjenja ili povećanja, što je mnogo češći slučaj. Zato sam, pored onoga što već znam o interakciji hrane i lekova, rešila da ovu temu još malo istražim i da informacije podelim sa vama. Nadam se da će vam biti od koristi.

S obzirom da se često govori o neumerenoj upotrebi antibiotika, krenuću prvo od njih. Oni imaju značajne interakcije sa hranom, ali i sa drugim lekovima. Antibiotike ne treba uzimati sa mlekom i mlečnim proizvodima jer dolazi do usporene apsorpcije leka, što za posledicu ima slabiji terapijski učinak antibiotika. Sličan efekat ima i sok od pomorandže . Masna hrana usporava pražnjenje želuca usled čega antibiotici mogu biti razgrađeni pre nego što stignu u tanko crevo da bi se apsorbovali, čime se umanjuje njihovo dejstvo.

Dugotrajna upotreba antibiotika remeti crevnu floru i smanjuje sintezu vitamina K. Kad smo već kod vitamina K, da istaknem da bi hranu bogatu ovim vitaminom trebalo da izbegavate ukoliko pijete lekove za razređivanje krvi, odnosno antikoagulante. Posebno povedite računa o unosu zelenog lisnatog povrća (kelj, kupus, zelje, blitva,spanać), ali i graška, brokolija i prokelja.
Ukolko imate povišen holesterol i pijete statine (lekove za snižavanje holesterola) zaobiđite grejpfrut. Ovo se odnosi i na lekove za hipertenziju. Grejpfrut pojačava dejstvo tih lekova, te može doći do predoziranja leka.

Namirnice bogate kalijumom kao što su banane, pomorandže, krompir, paradajz, ne bi trebalo jesti u većim količinama kada se korist tzv. diuretik koji štedi kalijum, jer dolazi do prevelikog nagomilavanja ovog minerala u organizmu. Ako su vam potrebni diuretici, raspitajte se o vrsti leka kod svog lekara ili farmaceuta.

Važno je znati i to da diuretici povećavaju izlučivanje nekih minerala iz organizma poput natrijuma, kalijuma (izuzev ovih koji štede kalijum), kalcijuma, magnezijuma.

Sličan slučaj je i sa laksativima. Ovi lekovi remete apsorpciju, odnosno iskorišćavanje vitamina rastvorljivih u mastima (A, D, E, K), a kao što sam već navela, smanjuju i apsorpciju antibiotika.
Antacidi, lekovi koji se koriste za neutralisanje želudačne kiseline, smanjuju apsorpciju minerala gvožđa, magnezijuma, bakra, fosfora.

Jedan od najčešče korišćenih lekova koji se uzima kao bombona protiv skoro svih bolova je aspirin. Visoke doze aspirina smanjuju količinu vitamina C u organizmu. Da biste sprečili nedostatak ovog važnog vitamina, povećajte njegov unos putem hrane.

Ukoliko uzimate antikoagulante (lekovi koji razređuju krv), izbegavajte beli luk i đumbir jer ove namirnice pojačavaju dejstvo leka.

Nažalost, u današnje vreme sve više se koriste antidepresivi i anksiolitici (sredstva za smirenje). Da biste ostvarili njihov potpuni učinak, potrebno je izbegavati određene namirnice. Antidepresivi ne idu u kombinaciji sa namirnicama koje sadrže veće količine tiramina. Tu spadaju sirevi (čedar, parmezan, mocarela), soja sos, suhomesnati prozivodi, sušena i konzervisana riba.

Kofein i teofilin će smanjiti dejstvo anksiolitika, zato izbegavajte kafu, kola napitke i jake čajeve (crni, zeleni). Ako pak uzimate bronhodilatatore (lekovi koji šire bronhije a primenjuju se kod bronhitisa i astme), takođe pripazite na unos kofeina jer može doći do njegovog dužeg zadržavanja u organizmu. Kao posledica može se pojaviti ubrzani srčani ritam ili uznemirenost.

Bronhodilatatori različito reaguju na unos masti i ugljenih hidrata. Povećan unos ugljenih hidrata (hleb, pirinač, testenina, krompir) smanjuje njihovu apsorpciju i delotvornost, dok ih masti povećavaju.
Biljna vlakna, posebno pektin, usporavaju apsorpciju većine lekova. To bi recimo značilo da nakon pojedene jabuke ili bundeve ne pijete odmah lek. Obratite pažnju i ako uzimate veće količine integralnog hleba, kao i sirovog voća i povrća.

Sigurno ste već čuli da se za nekog kaže da je debeo zbog lekova. I to zaista ima smisla. Neki antidepresivi smanjuju apetit i mogu prouzrokovati gubljenje telesne mase, ali većina njih povećava apetit, usled čega se javlja gojaznost. Hormonski preparati takođe dovode do povećanja telesne mase.

Evo još nekoliko opštih preporuka:

Lekove uzimajte sa dosta vode.
Ne mešajte lekove direktno u hranu i piće.
Ne mešajte lekove sa toplim napicima.
Alkohol se ne preporučuje ni u jednoj kombinaciji sa lekovima!
Pažljivo čitajte uputstvo za upotrebu leka.

U kojoj meri će biti izražena interakcija hrane i leka zavisi od doze leka, uzrasta, građe, kao i opšteg zdravstvenog stanja. Najosetljivija je starija populacija jer često moraju da uzimaju mnogo lekova. Osim toga, u poznim godinama slabi funkcija jetre i bubrega, što uzrokuje slabiju eliminaciju lekova iz organizma. Kao posledica toga, lekovi se duže zadržavaju u organizmu usled čega može doći do neželjenih propratnih pojava. Oprez je potreban i kod dece, pothranjenih osoba kao i kod hroničnih bolesnika.

I na kraju, zaključak: ako već morate da pijete lekove, pripazite na unos i pravilno kombinovanje hrane kako biste ostvarili njihov potpuni učinak ali i izbegli neke neželjene reakcije.

Autor: Slavica Matić
Izvor: zdravahrana.com

 

Leave a Comment

%d bloggers like this: